Moderne veštice su osobe koje pripadaju veštičijoj religiji, za koju one tvrde da je stara koliko i čovečanstvo. U našoj kulturi reč veštica predstavlja brojna negativna značenja u kojima se oslikava strah i otpor patrijarhalnog vaspitanja da prihvati religiju u kojoj nema pisanih kanona, pa samim tim ni striktnih pravila.

Božanstvo u koje sve veštice veruju je Velika Boginja, koja se simbolično poistovećuje podjednako sa Zemljom i Mesecom. Po njima, svaka žena se smatra inkarnacijom Velike Boginje koja se javlja u tri aspekta:

1. Faza rastućeg Meseca – do dobijanja prve menstruacije
2. Faza punog Meseca – koja predstavlja Boginju kroz aspekt majke i traje do gubitka menstruacije
3. Faza opadajućeg Meseca – koja čini staricu koja je izgubila reproduktivnu sposobnost ali svojim iskustvom daje značajan doprinos.

Po njihovoj religiji Veliki Bog se rađa i umire, a potom doživljava ponovno rođenje. Za razliku od njega, Velika Boginja nikada ne umire, već se stapa sa Majkom Zemljom.

Bilo da ih shvatamo kao mitska bića ili žene koje realno postoje u našem okruženju i koje zamišljamo ili kao ružne, zle babe sa kreštavim glasom ili pak kao prelepe žene, ono što je sigurno je da u kolektivnoj mašti one se ne mogu zamisliti bez metle na kojoj lete.

Moderne veštice metlu koriste kao ritualno sredstvo za “temeljno čišćenje stana” tokom veštičijeg praznika. Tom prilikom metla se uranja u vodu i so, a potom se njome zamahuje u svaki ugao svog doma kako bi se oterala negativna energija koja privlači konflikte, bolest ili neuspeh. Kada se ovaj ritual obavi, metla se iznese iz stana i baci u tekuću vodu. Dakle, suprotno sveopšte prihvaćenom mišljenju, metla se kod veštica povezuje sa čišćenjem, a ne sa letenjem na njoj.

Nasuprot ovom stavu, pojavilo se i drugo objašnjenje zbog koga je metla postala simbol veštica. Ono se bazira na halucinogenoj gljivi ergot.

Kako piše magazin "Atlantik", u nekim srednjovekovnim tekstovima se opisuje da su ljudi pogođeni "iznenadnim ludilom" plesali ulicama do iznemoglosti. Uzrok ovakvih psihodeličnih vizija je otkriven mnogo kasnije (LSD), a nalazio se u ražanom hlebu koji se u sredjem veku sve do renesanse u Evropi pravio. Usled slabe tehničke obrade se u ražanom brašnu našla i pečurka ergot koja živi na raži, a koja u manjim količinama predstavlja moćni halucinogen.

Nakon otkrivanja ove "čarobne moći", pravljenje hleba od raži je prestalo, ali su mnogi nastavili da koriste ergot na poseban način. Znajuči da ako bi pojeli pečurku, ona bi izazvala jake mučnine i iritacije kože, oni su našli drugi način za "letenje". Dršku metle su premazivali pastom spravljenom na bazi ergota i potom putem genitalija apsorbovali u sebe. Usled ovakvih halucinacija mogli su da se vinu do nesvakidašnjih visina ne uspevajući da razaznaju šta je stvarno a šta ne. Uzimanje LSD-a često prati flešbek - povratna reakcija u trajanju od nekoliko sekundi tokom kojih se spontano vraćaju halucinacioni efekti. Zbog potrebe za novim konzumiranjem ergota, ovi efekti su se najčešće javljali u obliku metle.

Epidemija ergotizma je vladala u mnogim državama. Kako su ergot podjednako konzumirali i muškarci i žene, ostaje nejasno zbog čega se metla na ovakav način pripisuje isključivo ženskom polu.

Kada te um vara, sve je moguće.