Sve je počelo 1961. godine, kada je Ričard But otvorio prvu prodavnicu korišćenih knjiga u staroj vatrogasnoj stanici. Knjige je nabavio u Americi, gde su biblioteke masovno zatvarane, i u kontejnerima ih dopremio u Hej. Ubrzo se posao proširio na ceo gradić Hej na Veju, danas svetski poznat kao najveća pijaca korišćenih knjiga koje se prodaju po veoma pristupačnim cenama i pod sloganom „kada se objavi nova knjiga, pročitajte staru”. Hej godišnje poseti preko pola miliona turista.

Među brojnim knjižarama izdvajaju se one koje neguju divnu i neobičnu praksu „časnog plaćanja”. Ove knjižare, koje često čini samo velika polica na ogradama kuća, nemaju prodavce ni čuvare. Cena, koja obično iznosi 1£ za tvrdi povez i duplo manje za meki bez obzira na naslov i autora, istaknuta je na vidnom mestu, a od kupaca se očekuje da pošteno ubace novac za kupljene knjige u poštansko sanduče na kapiji. Iako možda zvuči kao utopija, dokaz da su ljubitelji knjiga poštene mušterije predstavlja činjenica da praksa „časnog plaćanja” opstaje preko pola veka. Jedna od najvećih knjižara ovog tipa je smeštena oko Hej zamka, tvrđave iz XII veka smeštene u centru gradića.

Od 1988. godine, kada je u Heju održan prvi Festival književnosti i umetnosti, ovde su gostovali mnogi poznati pisci poput Dejvida Sajmona, Stivena Fraja, Salmana Ruždija i Sajmona Singa. Danas je festival proširio spektar dešavanja i uključuje nastupe muzičara i projekcije filmova. Početkom ovog veka dobio je nadimak - „Vudstok uma”.