Knjige nam daju uvid u misli autora, ali često poželimo da postavimo pitanje, razjasnimo detalje, ili prosto upoznamo pisca. Evropom se širi jedan sasvim novi koncept biblioteke, gde se posetiocima nudi da odaberu jedan od desetina naslova i na 30 minuta dobiju sagovornika sa neverovatnom životnom pričom. Iz naslova poput Ratni veteran, Dečak iz sirotišta, Ciganska priča, Musliman u Kanadi, Seksualna radnica, Cirkusant, Ćerka deportovane porodice, Olimpijski sportista, Urbani Inuk i sl. možete naslutiti koja će „ljudska knjiga” sesti preko puta vas, ali njihove životne priče otkrivaju mnogo više.

Prva biblioteka ovog tipa otvorena je u Danskoj, u organizaciji NGO „Zaustavite nasilje” 2007. godine, sa ciljem da se stvore interakcije između ljudi koji inače nikada ne bi ostvarili društveni kontakt. Prvobitno osmišljena kao platforma za dijalog, Ljudska biblioteka je postala radionica za rušenje predrasuda, preispitivanje stereotipa i moćna alatka u stvaranju društvene kohezije. Razgovori daju ljudsko lice pričama koje su „čitaoci” do tada viđali samo na vestima, približavaju nesvakidašnja zanimanja i objašnjavaju neobične životne okolnosti.

Od kada je održana prvi put, na čuvenom kopenhaškom Roskild festivalu, proširila se na više od 50 država. Jedna od najvećih Ljudskih biblioteka postavljena je u javnoj biblioteci u Santa Monici 2009. godine. Njena prednost je što se može organizovati bilo gde, ako imate ljude koji znaju da ispričaju svoje zanimljive životne priče i one koji su zainteresovani da ih saslušaju.

Vejn, jedan od ljudi-knjiga u britanskoj biblioteci je rekao:

„Ljudi koji me slušaju tvrde da imaju isti osećaj kao da čitaju knjigu. Sa četrnaest godina sam pobegao na brod, sa petnaest sam stanovao sa striper-igračicama. Moj život je knjiga sa mnogo poglavlja raznih boja.”