Sa nadom da će se njihove kompjuterski generisane animacije dopasti ljudima sličnih interesovanja, Animusic je stvorio vlastiti softver ANIMUSIC Studio, čija „tajna formula” je ne samo animirala, već i ozbiljno zainteresovala svet.
Prve ideje o algoritamsko sinhronizovanoj muzici koju će pratiti animacija, Vejn Lajtl (Wayne Lytle) je počeo da razvija još 1982. da bi ih sedam godina kasnije (1989.) kada su ozbiljno sazrele inkorporirao u muzičko kompjutersku animaciju upotrebivši proces stvaranja sličan onom koji se koristi u pravljenju animiranih računarskih filmova.
Električni teatar je 1990. doživeo premijeru njegovog prvog animiranog dela „More Bells and Whistles”(Više zvona i zvižduka), čiji zvižduci su se čuli toliko daleko da su osvojili mnoga priznanja, a krunisani su 1991. prestižnom nagradom koju dodeljuje International Business Machines Corporation (IBM), korporacija koja u informacionoj tehnologiji i proizvodnji računarskog hardvera i softvera slovi za jednu od najvećih u svetu.
Tokom stvaranja kompilacija kompjutersko generisanih animacija Vejn nije ciljao na poseban uzrast ili konkretnu grupu ljudi koju bi ovakav oblik umetnosti mogao da zainteresuje, ali su znanje, talenat i pre svega entuzijazam čoveka koji stvara 3D pokretne slike i muziku uz pomoć računara, potpuno neočekivano osvojili srca širokog dela javnosti od dece, njihovih roditelja, baka i deka, preko muzičara, profesora, kompjuteraša, terapeuta, inženjera, istraživača, do roditelja čija su deca obolela od autizma.
Ponet aplauzima publike i dobrim kritikama stručnog dela javnosti, Vejn Lajtl je osnovao kompaniju čiji je prvobitni naziv bio Vizuelna Muzika(Visual Music), a onda je 1995. promenjen u Animusic, koji i danas predstavlja veoma specifičan brend 3D vizuelizacije MIDI zasnovane muzike.
Za razliku od mnogih drugih sličnih muzičkih ostvarenja, Vejnova tajna je u tome što u njegovoj umetnosti muzika upravlja animacijom. Dok se većina sličnih produkcija uglavnom bavi animiranjem figura na ritam muzike, ovde su prvo kreirane animacije koje su potom programirane tako da prate impuls tonova koji im muzika diktira. Svaki analogno proizveden zvuk uz pomoć MIDI digitalnog signala inicira animaciju slike koja počinje da prati zadati ton, čime se postiže zadivljujući umetnički efekat u kome svi virtuelno stvoreni instrumenti od početka do kraja tačno sviraju note zadate melodije.
Svaka od ovih animiranih muzičkih celina predstavlja jednu novu, maštovitu i pomalo bajkovitu priču u kojoj imaginarni instrumenti oživljavaju u nekakvom svom prirodnom okruženju stvarajući predivne harmonije. Oni to čine na tako uverljiv i muzički precizan način da je zaista teško poverovati da ovi instrumenti realno ne postoje.
Prepoznatljiv pečat muzičkih instrumenata koje osmišljava Animusic, ogleda se u tome što su oni predstavljeni kao začudni roboti, a svojim izgledom podsećaju na realne instrumente koji sviraju i stvaraju muziku na imaginarano jedinstven i potpuno originalan način.
Inicijalni pokretač ovog virtualnog sveta je bila i ostala instrumentalna muzika koja se oslanja na pop-rok ritam u kojem se povremeno može čuti sintetizovani hor. Sastoji se od jasnih sekvenci zvukova i digitalnih zvučnih pokrivki realizovanih u izvornom obliku, sa veoma malo efekata, a kako je većina zvukova generisana softverskim sintisajzerima, oni pomalo podsećaju na postojeće tonove dostupne na digitalnim klavijaturama, pa nije za čuđenje što mnogi slušaoci stiču utisak da ovi instrumenti zaista postoje u realnom svetu.
Pored Vejna, značajan deo tima ove kompanije čine: dizajn Dejv Krognejl (David Crognale), marketing Džef Garard (Jeff Garrard) i razvoj softvera Ben Trambor (Ben Trumbore).
